Skip to content
Izgled
Increase font size Decrease font size Default font size default color blue color
Vi ste ovdje: Почетна Почетна Вијести Однос са студентима изграђен на повјерењу
Однос са студентима изграђен на повјерењу Штампа Eл. пошта
уторак, 07 април 2015 07:13

Декан Економског факултета на Палама проф. др Лјубиша Владушић, који је од стране Студентског парламента Универзитета у Источном Сарајеву (УИС) једногласно изабран за најбољег декана на Универзитету у 2013/2014. академској години, каже да је ово ласкаво признање успијех комплетног колектива Економског факултета које говори много о самом факултету, али које и обавезује.

У интервјуу за сајт Универзитета декан Владушић говори о односу са студентима, погодностима које су им обезбиједјене и о плановима за унапредјење наставног и научног процеса на овој високообразовној установи.

Које су карактеристике Вашег односа према студентима?

Са студентима имам партнерски однос, прије свега према Студентској организацији. Радује ме ово признање, јер су очито препознали код мене неколико ствари које сам пласирао кроз мисију и визију при доласку на функцију декана Економског факултета. У тој првој години, када сам дошао, мој циљ је био да предјемо у нову зграду Економског факултета и успјели смо. Самим доласком у нову зграду направљен је један квалитетни искорак тиме што смо добили нове амфитеатре, сале и информациону технологију у кабинетима за информатику.

Са друге стране, отворен је простор који до тада нису имали Студентска организација и студенти у овој згради. Интернет клуб, који смо успоставили у самом холу ове зграде, постао је стјециште студената пошто имају бесплатан интернет. Наравно, многе ситнице у новој згради су недостајале и морали смо их отклонити. Највише средстава је кориштено из Развојног фонда које је обезбиједила Влада, али многе ствари смо урадили захваљујући пријатељима факултета, тј. спонзорима. У холу смо им посветили један кутак гдје постоји лого свих фирми које су на било који начин допринијеле да имамо данас ове услове.

Са којим проблемима Вам се студенти најчешће обраћају?

У нашем систему фунционисања, осим декана имају два продекана. Продекан за наставу и студентска питања је први изложен студентским проблемима, па затим и Студентска служба која је врло важна за амортизовање неких проблема ако се јаве. У принципу, све што је у складу са законом и правилницима, или гдје је остављен простор да декан може одлучити, користим то да изадјем у сусрет студентима. Увели смо састанак под називом "Кафа са деканом" сваког посљедњег уторка у мјесецу, гдје сви студенти, поред консултација сваког уторка од 13 до 15 часова, могу са деканом у том периоду да сједну и разговарају о свим питањима врло отворено и транспарентно.

Такодје, декану је остављена могућност да најбољим дипломцима првог циклуса да попусте за други циклус студија у смислу плаћања дијела школарине. Има доста социјалних питања и медју студентима, с обзиром да је бременитост тренутка таква и гдје год је то могуће покушавам да то ријешим у интересу студената.

Да не говорим о манифестацијама које Студентска организација организује, па су потребна средства, било која врста подршке, тражење спонзора и сл. Мислим да сам у тим стварима имао у потпуности разумијевање, јер знам колико студенти могу да утичу на квалитет и брендирање самог факултета што је логично. Ми смо због њих овдје, на овом мјесту, па и ја као декан.

Од када сте декан Економског факултета, које су све погодности омогућене за студенте овог факултета?

Као професор и као декан дао сам препоруку у смислу њиховог волонтирања и запошљавања. Са неколико споразума унутар пословне заједнице направили смо први искорак. Са Новом банком смо направили споразум који је фантастичан и може бити примјер како са другима можемо радити. Они су наш покровитељ за многе научне скупове и студентске манифестације. Са друге стране, на крају сваке академске године одаберемо наших 10 најбољих студената који пролазе кроз тест који Нова банка организује на факултету и бирају 5 најбољих студената за волонтирање. Од њих самих зависи да ли ће остати да раде у Новој банци.

Потписали смо важне споразуме са ОЦ Јахорина и хотелима "Термаг" и "Вучко" да би наши студенти са студијског програма Туризам и хотелијерство могли волонтирати и на тај начин се доказати, па кад заврше факултет да могу бити топло препоручени у даљем њиховом ангажману и смислу сталног запослења. У свему томе нам помаже нека врста нашег лобирања економиста.

Формирали смо алумни асоцијацију од свих оних који су дипломирали, магистрирали и докторирали на овом факултету. Сви могу постати чланови алумни асоцијације, добијају своју чланску карту, могу да користе нашу библиотеку, да присуствују нашим манифестацијама, да учествују на нашим научним скуповима без котизације. У том смислу је важно да их окупимо јер многи од њих раде у значајним инситуцијама и ко зна гдје у БиХ, РС и иностранству. Тај један лоби може помоћи младим људима око њиховог посла.

Планирате ли неке нове погодности за студенте?

Увијек покушавам да осјетим имплус студената и Студентске организације и стално их тјерам да они предлажу неке ствари за које мисле да би биле добре, не само за њих већ и за будућност, тј. за студенте који ће долазити на овај факултет. Понудили смо студентима да преузму скриптарницу на факултету и да тај новац, који дајемо ван факултета многим малим фирмама за потребе те врсте, студенти својом организацијом обезбиједе као додатни приход за Студентску организацију.

Желимо да уведемо двије ствари у наредних пар година кроз нови академски план и програм. Једна је размјена студената, па и наставника, заједнички модули на докторским студијама, а сигурно је да сви подједнако прижељкујемо да се кроз поједине пројекте укључимо у регионалну сарадњу.

Друга ствар је учење на даљину. Припремили смо програм и покушавамо да га ставимо у функцију на Универзитету у Источном Сарајеву. Мислим да би већ у наредној академској години могли покренути једну такву врсту одјељења. Учење на даљину омогућава студентима, не само из источног дијела РС и БиХ, него и из региона, да могу да похадјају наставу на нашем факултету. Када је испит, они у том тренутку морају бити на универзитету, тј. било ком нашем универзитетском центру.

Планирамо и покретање студентског одјељења на енглеском језику. Покушавамо да то омогућимо, не само због страних студената који би дошли на наш факултет, него и због студената који би жељели да продубе знање енглеског језика.

Да ли има довољно практичне наставе на факултету?

Након што сам са разговарао са студентима, био ми је циљ да споразум преко алумни асоцијације са пословном заједницом и споразумима које смо направили за студијски програм Туризам унаприједимо практични дио. Нисам задовољан с тим, јер практично све студенте четврте године пошаљемо на једномјесечно волонтирање и праксу у пословну заједницу. Требамо стимулисати најбоље студенте, омогућити свим студентима праксу, али дати предност квалитету студента. Никада не могу за студента који има просјек 6 или 7 написати препоруку као што могу за студента који има 10, 9 па и 8. Квалитет морамо цијенити. То су вриједности овог друштва и будућност коју ово друштво очекује од тих људи. Истрајаћемо да алумни асоцијација, кроз спонзоре са пословном заједницом, обезбиједи да већи број студената са четврте године добије шансу да одради практичне обуке.

Када говоримо о настави, каква је заинтересованост студијске групе на прва два циклуса студија и планирате ли неке измјене?

Тренутно се наставни програм одвија на два студијска програма на првом циклусу студија, а то су Економија и Туризам и хотелијерство. Имамо у плану да покренемо потупак лиценцирања и трећег студијског програма Банкарство и финансије. Овај програм би помогао онима који се баве финансијским и банкарским пословима, тржиштем, ревизијом итд. Истовремено, у поступку је припрема за лиценцирање наших докторских студија по болоњи. Желимо да наши мастеровци своје докторске студије наставе на овом универзитету и на овом факултету. Ми на универзитету, ова три економска факултета на Палама, у Бијељини и Брчком, практично смо дали иницијативу и носиоци смо поступка активности на лиценцирању докторских студија, и преко универзитета то ћемо послати ресорном министарству на лиценцирање. Такодје, уз нас, који смо носиоци на универзитету, морамо са још најмање два универзитета имати заједничке модуле. Састанак, који смо недавно имали са деканима економских факултета из региона, био је у том правцу да ли можемо остварити неку сарадњу.

На факултету је недавно основан и Научно-истраживачки институт у чији рад су укључени и студенти. Кажите нам нешто више о томе?

Инситут је основан као подорганизациони облик. Сугестија Универзитета је била да би због критичне масе наставника и студената било добро да тај институт буде нуклеус и сублимација потенцијала сва три економска факултета на универзитету, и то смо и урадили. Наставно - научна вијећа сва три економска факултета су донијела такву одлуку и декани су направили заједнички споразум. Очекујем да ће тај институт пружити шансу младим људима који ће уз своје професоре партиципирати у изради пројеката које нуде Европска комисија, Европска унија или пословне заједнице. Мислим да то није у колизији са формирањем Центра за иновативности и цјеложивотно учење, него он може имати тијесну сарадњу са тим центром и омогућити да се ти пројекти заиста умноже и да дају квалитетне одговоре на понуде које буду долазиле.

Организујете двије научне конференције, Јахоринске пословне дане и конференцију посвећену актуелним проблемима у економији. Да ли се закључци и препоруке са ових конференција примјењују у пракси?

Лично, осим тога што су препоруке објављене и доступне јавности, нисам задовољан у потпуности са примјеном свих модалитета који су јако прихватљиви у овом региону. Када поставим питање пословној заједници зашто не примјењују неке ствари они обично износе одредјена правна ограничења пословног амбијента или неразумијевање државе у смислу давања субвенција за дефинисање и реализацију истих. Дужност академске заједнице је да покуша трагати за одговорима кроз истраживање, а за остало постоје други органи који би то што пружа академска заједница могли користити и ставити у функцију дате имплементације.

На Јахоринским пословним данима вјероватно ћемо увести неке новине. Дубоко сам увјерен, на основу критеријума које је Министарство науке и технологије усвојило, и на основу одредјених упита које морамо испунити, да ће ова конференција прерасти из регионалне конференције са медјународним учешћем у медјународну конференцију. Ту морамо порадити на квалитету састава научног одбора, рецензијама, издавању апстракта уз рецензије. Мислим да ће конференција, која постаје већ традиција, прерасти из Јахоринских пословних дана у Јахорински пословни форум и да ће он, са медјународним учешћем, имати значајнију улогу.

У вријеме обиљежавања Дана Универзитета и ове године у организационом, техничком и научном смислу, Економски факултет стоји као један од бекграунда дешавања научног скупа посвећеног актуелним темама у економији.

У току су припреме за упис у нову академску годину. Због чега би матуранти требало да се одлуче да даље школовање наставе на Економском факултету?

Ако је неко опредјељен и ако му је блиска економија, он ће уписати економију, само је питање да ли ће економију уписати на овом факултету или неком другом мјесту. Наша главна задаћа је да будућим студентима, који желе да се упишу овдје, у потпуности траспарентно објаснимо сва питања која стоје до нас. Да им објаснимо да овај факултет има репутацију и фантастичне просторне и наставне ресурсе, те да им наставно особље увијек може бити на услузи да додју до оног знања које им је сутра врло важно да би могли изаћи на тржиште рада.

Наша мисија и визија је да припремимо универзитетски квалификоване економисте за будућу каријеру током које ће бити способни као менаджери и лидери да у одредјеним организацијама и институцијама, својим знањем, способностима, разумијевањем одредјених проблема дају снажан допринос развоју савременог друштва. Ако то не успијемо, и ако у те генерације не успијемо да уградимо тај чип у њиховој глави, онда ће они бити пасивни. Та пасивност омогућава да оно и што је лоше траје, а да они траже излаз у одласку у иностранство. Они морају бити револуционарни, али револуционарни са знањем, а не са критиком.

Мислим да Економски факултет може дати одговор и позвати будуће матуранте да на овом факултету, уз све те ресурсе, могу сигурно доћи до таквог знања и до таквог квалитета. Уз ту трансперентност, коју гајимо према студентима, стичемо нешто што је данас врло важно, а то повјерење. Данас се многе ствари заснивају на повјерењу или на неповјерењу. Танка је нит измедју тога. Једном када се деси неповјерење, онда су потребне године да се оно врати, можда никада на том нивоу као што је било.

Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

 

Мени

Почетна
I циклус
II циклус
Постдипломски студиј
Активности
Асоцијације
Факултет

Онлине:

Имамо 101 гостију на мрежи